„SRPSKA FABRIKA ZA RECIKLAŽU-GREJAČ“ a.d. Aleksinac je nastala 1986 godine i radila je u sklopu DP „Papir servis“ Niš. Bila je jedinstvena na teritoriji bivše Republike Jugoslavije i svojim kapacitetima je zadovoljavala potrebe za reciklažom staklenog ambalažnog otpada tadašnje Federacije.

Godine 2004-te fabrika je privatizovana i od tada je u sklopu kompanije YIOULA GROUP HELLAS, koja je i većinski vlasnik. Dolaskom novih vlasnika dosta se uložilo u modernizaciju samog pogona, kao i u sistem logistike. Kapaciteti preduzeća su tretman 30000 tona ambalažnog staklenog otpada na godišnjem nivou.

Radi olakšavanja procesa prikupljanja staklenog ambalažnog otpada posedujemo specijalizovane kontejnere za privremeno skladištenje od 25 metara kubnih, kao i kontejnere za sakupljanje ambalažnog otpada u urbanim sredinama. Svojim iskustvom saradnicima pomažemo u donošenju rešenja za sakupljanje, skladištenje, odvoz i sve ostale logističke probleme koji mogu da nastanu oko organizacije upravljanja ambalažnim otpadom.

Posedujemo dozvolu operatera za sakupljanje, transport, privremeno odlaganje i tretman staklenog krša.

Najčešće postavljana pitanja:

  1. Ko je SFR, čiji je, od kada postoji, gde i kako posluje?

Srpska fabrika za reciklažu A.D. iz Grejača bavi se  reciklažom ambalažnog staklenog otpada. Po strukturi-akcionarsko društvo u sastavu je korporacije YOULA, a koja se bavi proizvodnjom staklene ambalaze i koja je ujedno i većinski vlasnik.

“Srpska fabrika za reciklažu’ postoji pod ovim nazivom od 2005.godine a nasledila je nekadašnju firmu STAKLOPROMET , koja je imala postrojenje za reciklazu otpadne staklene ambalaze i bavila se iskljucivo tom granom reciklaze još od 1986.godine. Bila je  jedinstvena  na prostoru bivše Jugoslavije. Danas smo jedini koji posedujemo postrojenje za reciklazu otpadne staklene ambalaze u Srbiji.

Poslovanje firme je zavisno od uticaja tržišta i količine raspoloživog staklenog ambalažnog otpada koji se godišnje generiše i sakupi.

Na godišnjem nivou od ukupno sakupljene količine otpadnog ambalažnog stakla u Srbiji veći deo dodje u naš pogon za reciklažu, dok se jedan deo toga izvozi ne recikliran. To je razlog zbog koga  smo primorani  da  uvozimo otpadnu staklenu ambalazu, kako bi uposlili kapacitete i ljudstvo preduzeca koje u ovom trenutku radi sa oko tridest posto kapaciteta .

 

  1. Koliko u proseku otpadnog stakla SFR sakupi i tretira?

Kada o ovome govorimo,moramo odmah u početku reći da mi recikliramo isključivo otpadno ambalažno staklo i da se podaci odnose samo na ovu kategoriju staklenog otpada.

Na godišnjem nivou kapacitet naše fabrike je 30.000 tona.Količine ambalažnog stakla koje se sakupe na teritoriji Srbije variraju iz godine u godinu.

Na tržište Srbije se godišnje ubaci cca 55.000 – 65.000 tona staklene ambalaže. SFR godisnje sakupi i reciklira u proseku oko 8000 tona.

 

  1. Koliko ljudi SRF direktno ali i indirektno zapošljava na poslovima sakupljanja i tretmana otpadnog   

        stakla u Srbiji?

Treba reći da egzaktnih podataka nema, ali po slobodnoj proceni na ovim poslovima direkno ili indirekno radi od 3.000-5.000 ljudi.

 

  1. Ima onih koji postavljaju pitanje  da li se SFR uopšte bavi tretmanom ili samo sakupljanjem 

        otpadnog stakla?

Jasno mi je da se o reciklaži stakla malo govori i da su ljudi, pa čak i oni koji se bave ovom problematikom i temama vezanim oko nje, iz tog razloga nedovoljno informisani.

Pojam reciklaže otpadne staklene ambalaže podrazumeva niz radnji koje za rezultat imaju proizvod koji se zove stakleni krš ili CULLET / kalet/. To je proizvod koji se bez ikakve dalje prerade kao sekundarna sirovina može koristiti u smeši za proizvodnju nove staklene ambalaže.

SFR se pored sakupljanja, transporta, privremenog skladištenja, otkupa i marketinga na polju širenja sakupljačke mreže, bavi i reciklažom otpadne staklene ambalaže čime se kao krajnji proizvod dobija sekundarna sirovina, odnosno cullet.

To je najjasniji  primer cirkularne ekonomije i primer  kako se od otpadne ambalaže, u procentu od 99 %, iskoristi materijal za izradu iste te ambalaže.  

Nadamo se da smo sada u najkraćim crtama razjasnili i približili priču ne samo o tome čime se bavi Srpska fabrika za reciklažu iz Grejača, vec i o pojmu same reciklaže stakla.

  1. SFR je član Asocijacije reciklera ambalažnog otpada Srbije. Šta su ključni ciljevi uopšte ovog

        Udruženja ali i SFR u njemu?

Recikleri Srbije su se udružili kako bi „bili glasniji“ i zajednički pospešili i ubrzali pre svega rast i razvoj reciklažne industrije ambalaznog otpada u našoj zemlji  i pozitino uticali na zakonodavnu praksu, cime bi olakšali mnoge probleme  sa kojima se reciklažna industrija svakodnevno susreće i bori.

Naš cilj je da učešćem u radu Asocijacije damo svoj doprinos razvoju reciklažnog sektora i svojim iskustvima ukažemo na probleme i njihova  potencijalna rešenja, a posebno u domenu reciklaže otpadne staklene ambalaže.

Mi takodje,ne samo kroz udruženje uzimamo učešća u mnogim aktivnostima po pitanju očuvanja životne sredine, već aktivno saradjujemo i sa ekološkim organizacijama i pokretima.

 

  1. Koji su ključni izvori otpadnog stakla za SFR?

Ovde treba reći da otpadnog ambalažnog stakla ima svuda, ali mi ambalažno staklo nabavljamo najvećim delom iz industrijskog, a potom iz komunalnog i komercijalnog sektora.

 

  1. Da li su i koliko u ukupnim količinama otpadnog stakla kojeg SFR sakupi, zastupljene one

       poreklom iz domaćinstva i ugostiteljstva (HoReCa sektor)?

Naša procena je da kolicine sakupljene iz HoReCa sektora čine od  5 – 7 % od ukupno sakupljene otpadne staklene ambalaže .

  1. Šta su preduslovi za povećanje količina otpadnog stakla iz domaćinstva i ugostiteljstva (HoReCa

       sektora)?

Kao uvod u odgovor na ovo pitanje treba reći da je to najperspektivniji izvor za povećanje sakupljenih  količina otpadnog ambalažnog stakla, jer je najmanje pokriven za razliku od pomenute industrije.

Medjutim, ono sto treba naglasiti je da su troškovi razvrstavanja i sakupljanja otpadne staklene ambalaže iz domaćinstava ,  a naročito iz ugostiteljskog HORECA sektora, značajno veći od „tržišne“ vrednosti te iste otpadne staklene ambalaže.

Prema tome,  prvi preduslov je obezbedjenje finansiranja za pokrivanje troškova sakupljanja.To  podrazumeva značajno veću cenu naknade po kilogramu sakupljene otpadne staklene ambalaže, koju moraju da izdvoje operateri za pokrivanje troškova sakupljanja. U protivnom sistem će kao i do sada tavoriti i neće biti nikakvog pomaka u stvaranju sakupljačke mreže iz tog sektora.

Drugi preduslov je podizanje javne svesti i edukacija o potrebi i obavezi primarne selekcije otpada na mestu nastanka.

A treći i ne manje važan  preduslov je podrška lokalnih samouprava, koja bi se uglavnom ogledala u regulatornoj podršci , kao i  saradnja izmedju privatnih preduzeća ovlašćenih za sakupljanje sa  komunalnim preduzećima u stvaranju jedinstvene logističke strukture neophodne za kvalitetan i održivi razvoj jednog ovakvog vida sakupljanja.

Bez ova tri uslova sakupljanje iz ovog sektora praktično nema perspektivu.

 

  1. Šta, kako i gde radi SFR u cilju povećanja tih količina?

U cilju povećanja količina iz HoReCa sistema,Srpska fabrika za reciklažu se već dugi niz godina aktivno uključuje u dodelu sredstava za sakupljanje tipa: kanti,vozila,kontejnera i time pomaže logistiku u sakupljačkom lancu.

Svojim vozilima pruža dvadesetčetvorosatni servis u odvoženju prikupljenih količina do centra za reciklažu u Grejaču.

Fokus naseg širenja je razvoj održive  sakupljačke mreže otpadnog ambalažnog stakla, sto će u mnogome povećati količine neophodne za popunjenje naših  reciklažnih kapaciteta  .

Pored toga i sami smo imali jednu od prvih sakupljačkih akcija iz HoReCa sistema u  Srbiji  čemu i danas težimo, tako da pažljivo pratimo i  planiramo razvijanje mreže sakupljanja ambalažnog otpada iz HoReCa sistema na vrlo kvalitetan i održiv način.

S tim u vezi intenzivno razgovaramo sa nekoliko lokalnih samouprava i komunalnih preduzeća u nekoliko većih gradova Srbije. U Nišu imamo dogovorenu akciju sa komunalnim preduzećem, što će predstavljati početak jednog novog sakupljačkog sistema, o kome sam vam predhodno govorio.

Takodje, svojim učešćem na raznim skupovima i medijskim obraćanjima,kao i kroz Asoscijaciju reciklera trudimo se da pozovemo sve ljude dobre volje,pravna lica i razne organizacije i udruženja da nam se pridruže.