jabuka2

Svest o očuvanju životne sredine kao da se povukla pred najezdom industrijalizacije čitavog sveta. Ekološka udruženja opominju da će se, ukoliko civilizacija ovako nastavi, uslovi na zemlji toliko promeniti da će i sama egzistencija biti na rubu. Očuvanje životne sredine je od enormne važnosti, i zbog toga treba potpuno odgovorno i organizovano pristupati problemu. Životna sredina predstavlja skup svih prirodnih i socijalnih vrednosti koji čine okruženje, prostor i uslove za život. Zemljište, voda, vazduh, flora i fauna samo su neki od činilaca životne sredine. Čovek i njegovih ruku delo, smatraju se najvećim zagađivačima životnog okruženja.

Zaštita životne sredine podrazumevala bi skup raznovrsnih uslova, mera i aktivnosti kojima se sprečava i ublažava zagađivanje. Čuvanje i održavanje prirodne ravnoteže i unapređivanje prirodnih i socijalnih vrednosti je na neki način i dužnost svakog pojedinca. Kako je stanje sa globalnim zagrevanjem, emisijom CO2, otopljavanjem polova krajnje alarmantno, treba napomenuti koliki je značaj čišćenja i očuvanja životne sredine.

Reciklaža ima tri osnovna principa funkcionisanja. Takozvani RRR princip podrazumeva reduce (smanjenje), reuse (ponovno korišćenje), recycle (uvrštavanje u proces kruženja). Prvi princip je veoma važan kada je očuvanje životne sredine u pitanju. Smanjenje količine otpada ponekad se može organizovano sprovoditi u zajedničkim akcijama čišćenja reka, rečnih korita, šumskih površina. Mnogo veće pitanje, od ključnog značaja, je to šta raditi sa otpadom. Otpad koji se odlaže na deponije i đubrišta pravi velike probleme, jer se najčešće uništava paljenjem.

Gasovi koji se tom prilikom stvaraju utiču na atmosferski sastav. Staklena ambalaža vrlo često ostaje neizmenjena, jer je temperatura nedovoljna da se staklo otopi. Tako spaljena, i oštećena, retko kome je više dostupna i korisna.

Fabrike za recikliranje stakla, igraju veoma važnu ulogu u čišćenju životne sredine. U razvijenijim državama reciklaža funkcioniše tako što svaku staklenu ambalažu možete vratiti maloprodajnim objektima ili mestima za reciklažu i za to dobiti novac. Ambalaža se vraća u tok proizvodnje, smanjuje se količina otpada, štedi energija i svi profitiraju. I materijalno i, mnogo važnije, na polju očuvanja planete za buduća pokolenja.

Naša misija je, između ostalog, da povećamo odgovornost pojedinca, ali i skrenemo pažnju institucijama da se organizovano uključe u proces sakupljanja i razvrsavanja ortpane ambalaze, a samim tim i stakle opt ambla. Drzava bi morala svojim zakonima i merama da podrzi domace reciklere kako bi imali dovoljno sirovina da popune svoje prozivodne kapacitete. Time bi pored uposljavanja i angazovanja velikog broja ljudi, sto za posledicu ima manju nezaposlenost, ekonomski efekat, i zdraviju zivotnu sredinu, omogucilo postojecim reciklaznim postrojenjima opstanak. Danas nazalost mi uvozimo otpadnu staklenu ambalazu radi reciklaze, a ne recikliramo otpad stakl ambalazu, izvozimo po niskim cenama. To je najveci problem sa kojim se susrece Srpska fabrika za reciklazu stakla.

Nit koja povezuje sve ideje o očuvanju planete, mogla bi stati u samo jedan Ajnštajnov odgovor na pitanje, čime će se voditi Treći svetski rat? Paradoksalno, aludirajući na privid ljudske moći i konačnu moć prirode, Ajnštajn je odgovorio: “Ne znam za Treći, ali će četvrti, ako ga uopšte bude, biti vođen kamenjem i sekirama.“